Dete i Pas Pod Istim Krovom

DETE I PAS POD ISTIM KROVOM

Još je u 19om veku čuveni austrijaki lekar i psihijatar, osnivač psihoanalize, odnos između psa i čoveka opisao rečima:

„Psi vole svoje prijatelje i ujedaju neprijatelje, sasvim suprotno ljudima koji nisu sposobni za čistu ljubav i koji uvek mešaju ljubav sa mržnjom.“

Danas kada je stres postao vizitkarta čoveka trećeg milenijuma, a život u „petoj brzin“ i socijalnoj tranziciji, uz procvat potrošačke kulture, čoveka postavio na raskrše imperativa, nesigurnosti i otuđenosti, stiče se utisak da ovo razmišljanje preuzimaju i mnogi današnji naraštaji. Svedoci smo činjenice da je pas član mnogih porodica, naročito mladih bračnih parova. Stoga, najveće nedoumice nastaju kada na svet dođe prinova i počne novo životno razdoblje za roditelje ali i za psa. Vođeni željom da Vam pomognemo da iz ove situacije izađete sa zadovoljavajućim rešenjem, pripremili smo za Vas tekst u kome ćemo se osvrnuti na sve prednosti ali i odricanja zajednice u kojoj žive pas i dete.

Psa je lako zavoleti. Neki ljubitelji pasa se čak pravdaju i šalom: "Razlog zašto pas ima toliko prijatelja je taj što maše svojim repom, umesto jezikom." Ali sama činjenica da boraveći u Vašoj kući, pas proživljava sa Vama lepe i ružne trenutke, ostaje u Vašem zagrljaju čak i kad svi odu, strpljivo sluša Vaše izlive emocija i oprašta Vam neurednu frizuru i loše raspoloženje, verovatno ga čini boljim prijateljem od ostalih koji umeju i da likuju i zvocaju. I odmah da Vam kažemo, imamo mnogo razumevanja prema ljudima koji u iščekivanju najveće sreće strepe od potencijalnog gubitka postojeće. Da li beba i pas mogu živeti pod istim krovom? Odmah da Vam kažemo! Mogu! Naš tim pedijatara, poštujući i reč veterinara, razrešava ovu nedoumicu, kako Vas više ne bi kolebala subjektivna mišljenja ljudi koji iskazuju svoj stav, bez oslanjanja na validne iskaze.

Pas pozitivno utiče na psihofizički razvoj dece! Odrastanjem sa psom, deca uče dragocene veštine i postaju bolji ljudi! Spomenimo samo neke od osobina koje će usvojiti Vaše dete ukoliko ga postepeno uključujete u brigu o ljubimcu:

Odgovornost - Imati ljubimca podrazumeva brigu i negu jer njihov kvalitet života zavisi od vlasnika. Deca koja aktivno učestvuju u odgajanju ljubimca brzo razvijajaju sposobnost empatije i saosećanja. Učeći kako da brinu o drugome, deca uče da brinu i o sebi, što se nameće kao dobrobit koja proizilazi iz ovog odnosa.

1. Samopouzdanje - Odgovornost utire put samopouzdanju. Zamislite samo koliko će Vaše dete biti ponosno kada prvi put odnose psu činiji sa vodom i usput ne prospe ni kap!
2. Posvećenost - Ljubimac je obaveza od koje se ne može odustati kao od igre koja dosadi. Podrazumeva svakodnevnu posvećenost i doslednost u ponašanju.
3. Disciplina - Učeći psa kako da se ponaša, deca stiču svest o tome da će i ona sama morati da usvoje neke obrasce ponašanja kako bi bila prihvaćena.
4. Aktivnost - Primetili ste da Vam stalno ističemo važnost boravka na svežem vazduhu? Psi zahtevaju šetanje, istčavanje i igranje. Uvek su raspoloženi za aktivnosti na suncu i svežem vazduhu. Prateći ih, dete će uvek biti u pokretu. I možete biti sigurni da ga neće odvesti u prodavnicu pirotehnike, već u park.
5. Lakše prevazileženje stresnih situacija - Svesno da je bezuslovno voljeno, dete se lakše suočava sa izazovima i neprijatnim situacijama. Uostalom, postoji li nešto vrednije od sigurnosti i spokoja ponuđenih od strane vernog i privrženog prijatelja?!

Svaka priča je uzročno-posledična, pa tako i ova. Da bi uživali u porodičnoj zajednici obogaćenoj još jednim članom, morate uložiti mnogo truda. Dete će u svom odnosu prema psu ponašati Vas, baš kao i u svemu ostalome. Zato bi mu trebalo ponuditi adekvatan primer koji će slediti.

Utvrđeno je da je u najvećem broju slučajeva, kada je došlo do toga da kućni pas ujede dete, dete bilo to koje je iniciralo njihovu interakciju. Objasnite detetu da pas nije igračka već živo biće koje treba poštovati kada jede, pije i odmara. Ne dopustite mu da gnjavi ili šutira psa. Reagujte ako primetite da se dete nasilnički ophodi prema psu ili ga provocira. Podučavajte dete kako da se ponaša prema svom krznenom drugaru jer ćete tako podstaći i razvoj tolerancije,odgovornosti i zaštitničkog stava svog deteta. Učite ga da će samo pružanjem prijateljstva i ljubavi isto dobiti i zauzvrat.

"Mi dajemo psima naše slobodno vreme, raspoloživo mesto i višak ljubavi. Zauzvrat, psi nama daju sebe cele - to je najbolja pogodba koju je čovek ikada sklopio."

Svakako da moramo da naglasimo razliku između uličnog i kućnog psa jer kućni pas podrazumeva brigu o fiziološkim potrebama ali i zdravstvenu negu i higijenu!

1) Redovno čišćenje od crevnih parazita (dehelmintizacija) - crevni paraziti pasa su zarazni i za ljude. Pored običnih glista koje mogu da se vide u izmetu, psi su prenosioci i veoma opasne pantljičare koja kod ljudi izaziva ehinokokozu – veoma opasno oboljenje. Dok kod pasa boravi samo u digestivnom traktu, kod ljudi kod može da dovede do ozbiljnih problema na nekim vitalnim organima (na primer: sa jetrom). Ovo su dovoljni razlozi da jednostavnim davanjem tableta, u preporučenim intervalima od strane Vašeg veterinara, zaštitite i Vašeg psa i ostale ukućane.

2) Uredno vakcinisanje - na ovaj način smanjujemo mogućnost pojave vrlo opasnih zaraznih oboljenja koja mogu ozbiljno da ugroze život pasa.

3) Kontrola buva i krpelja aplikacijom adekvatnih preparata

4) Redovne kontrole kod veterinara koje uključuju i sugestiju oko izbora hrane, tretmana dlake, korišćenja suplemenata i eventualnog uključivanja dodatnih tretmana kako bi se optimizarao kvalitet života.

5) Kupanje i četkanje kod kuće

6) Većina pasa se linja,budite spremni da se često „družite“ sa usisivačem.Učestalost javljanja alergija na pseću dlaku je zanemarljiva - oko 2%

Odmah da Vam kažemo i da ovo “druženje” ne treba, čak ne sme da bude suviše često. Na takav zaključak nas upućuju zagovornici tzv. Higijenske hipoteze (formulisane 1989.godine) koja govori o uzročno – posledičnoj vezi između preterivanja u higijenskim navikama i javljanju bolesti koje su u tesnoj vezi sa imunološkim sistemom. Vatreni zagovornik ove hipoteze je i Prof.dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. Prema rečima čuvenog doktora, deci treba i malo prljavštine da bi bila zdravija.Ovu tvrdnju potkrepljuju i rezultati nemačke studije objavljene u časopisu “Pedijatar”, prema kojoj su deca u domaćinstvima koja su imala psa – bila zdravija, verovali ili ne, zbog “psećih poljubaca”. Prof. Nestorović to objašnjava činjenicom da u pljuvački pasa žive i mikroorganizmi koji deluju kao probiotici.

Psi su sve prisutniji u našim životima. Ne možemo poreći činjenicu da su društva za zaštitu životinja sve aktivnija, volonteri u centrima za zbrinjavanje napuštenih pasa angažovaniji nego ikada, razni „pet friendly“ programi sve osmišljeniji, „pet-terapije“ sve zastupljenije. Uz već navedene dobrobiti suživota deteta i psa za koje možemo reći da imaju terapeutski efekat, spomenimo i terapijske pse! To su posebno školovani psi,sa ciljem podsticanja razvojnih procesa dece ili mladih osoba sa poteškoćama u razvoju.Takav pas deluje na različite aspekte razvoja pojedinca: senzo- motorički, socio-kognitivni, komunikacioni, psiho-socijalni i emocionalni. Svako dalje istraživanje nas navodi na pitanje: da li je više potreban čovek psu ili pas čoveku? I pored brojnih studija koje govore u korist psa, a na štetu čoveka koji se sve više odvaja od prirode i to sa tendencijom da ovlada njome, dok se nižu signali da ga ova utopija može trajno poniziti pred „starijim zakonima“, u domaćim medijima i medicinskim krugovima se nedovoljno govori o ovoj temi koja je odavno poprimila globalni karakter. Zato smo mi odlučili da odvojimo malo vremena, kako bi razrešili Vaše nedoumice i ponudli savete opravdane sa naše,medicinske strane.