HORMON RASTA

Kada dete zaostaje u rastu u odnosu na svoje vršnjake, dužnost roditelja je da odvedu dete na testiranje hormona rasta. Nedostatak ovog hormona ne mora ali može da bude uzrok nižeg rasta. Reč „može“ je dovoljan razlog za ispitivanje jer je u interesu deteta da primenom terapije i posledično, povećanjem brzine rasta, bude zaštićeno od nekih socijalnih, psihičkih i emotivnih problema u životu.

Humani hormon rasta (somatotropin) je hormon koji luči prednji režanj hipofize (adenohipofiza) i ima dvostruku ulogu:

• Stimuliše rast organizma (rast u visinu).
• Reguliše razne metaboliče procese (anaboličko dejstvo).

Luči se u acidofilnim ćelijama prednjeg režnja hipofize. Sekrecija somatotropina iz hipofize se nalazi pod kontrolom inhibišućih i aktivirajućih hormona hipotalamusa: „oslobađajući“ hormhormon rasta stimuliše stvaranje somatotropina, dok somatostatinM inhibiše stvaranje hormona rasta.

Humani hormon rasta je poznat i kao somatotropin, on se luči tokom celog života ali najvi najviše u periodu najintenzivnijeg telesnog rasta.Deluje na specifični receptor u membrani odgovrajuće ćelije.

Iako se receptori za hormon rasta vrlo brzo obnavljaju, na ukupan broj receptora utiču poredpored samog hormona rasta i uzrast osobe, stanje ishranjenosti i polni steroidi.

Somatotropin podstiče porast zapremine ćelija, deobu ćelija i diferencijaciju nekih ćelija.

Posebno je značajno njegovo dejstvo na skelet. Kako bi bolje razumeli o čemu pišemo, podsetićemo Vas da se kost sastoji od koštane cevi (dijafize) i dva proširenja na krajevima (epifize). Da se vratimo priči: pod uticajem spomenutog hormona povećava se stvaranje proteina u koštanim ćelijama i ćelijama hrskavice (hondrociti), povećava se deoba ovih ćelija ali i transformacija ćelija hrskavice u koštane ćelije. Dijafiza dugih kostiju se izdužuje, a epifize (krajevi kostiju) međusobno se udaljavaju. Između epifize i dijafize je epifizna pukotina koja sadrži ćelije hrskavice. Deobom i transformacijom ovih ćelija nastaju koštane ćelije i kost se izdužuje. Međutim, vremenom dolazi do iscrpljivanja ćelija hrskavice u epifiznoj pukotini, dijafiza se spaja sa epifizama i prekida se rast kostiju u dužinu.

Hormon rasta se ne oslobađa kontinuirano, nego u vidu pulseva. Tako dolazi do naglog skoka, zatim pada sekrecije ovog hormona u kratkim vremenskim intervalima. Najintenzivnije se luči u prvim satima spavanja. Ovaj hormon je i hormon stresa, tako da se u slučaju stresa, povrede, bola, hladnoće, gladovanja itd. takođe luče veće koncentracije ovog hormona. Lučenje ovog hormona stimulišu i pojedine aminokisleine koje se unose hranom. U najvećoj meri to čini arginin. Hipoglikemija (smanjena koncentracija glukoze u krvi) stimuliše, dok hiperglikemija (povećana koncentarcija glukoze u krvi) inhibira oslobađanje somatotropina. Polni hormoni su takođe stimulatori lučenja hormona rasta.U adolescenata su zbog povišenih polnih hormona i vrednosti hormona rasta veće.

Sekrecija ovog hormona ne zavisi samo od doba dana, već i od uzrasta: tokom prvih nekoliko dana života sekrecija ovog hormona je vrlo visoka, da bi se tokom sledećih nekoliko nedelja smanjila; u periodu puberteta se ponovo povećava sekrecija hormona rasta i vrednosti u krvi su više nego kod odraslih; nakon četvrte decenije se smanjuju i oslobađanje i odgovor na ovaj hormon.

Smanjeno lučenje hormona rasta se sreće kod oboljenja hipofize (primer: panhipopituitarizam), što za posledicu ima patuljast rast.Povećano lučenje ovog hormona najčešće se sreće kod tumora (adenoma) prednjeg režnja hipofize. Kod dece i mladih se ovaj poremećajmanifestuje kao gigantizam (džinovski rast), a kod odraslih kao agromelagija (preteran rast kostiju i drugih tkiva u dužinu ali i u širinu. Naročito se proširuju kosti šaka, stopala, čela, lukovi iznad očne duplje, donja vilica, nos.

Napomenimo na kraju da zaostajanje u rastu može da se ispolji u bilo kom uzrastu, ali su uzroci različiti. U uzrastu odojčeta i malog deteta, najčešći uzrok je neadekvatna ishrana. Kod većine dece niskog rasta (85-89 odsto), reč je o oblicima normalnog niskog rasta, koji ne pokazuju druge poremećaje zdravlja. U toj grupi se nalaze deca sa porodično niskim rastom, porodično usporenim rastom, ili kombinacijom ta dva činioca. U patološke uzroke niskog rasta se ubrajaju hronične zapaljenske bolesti creva, celijakija (preosetljivost na gluten), nedostatak hormona štitaste žlezde, različiti hromozomski poremećaji (na primer, Tarnerov ili Daunov sindrom) i druge hronične bolesti. Takođe se izdvaja i grupa dece koja su rođena mala za gestaciono doba, a relativno redak uzrok niskog rasta je nedostatak hormona rasta.Ukoliko je uzrok niskog rasta neodgovarajuća ishrana, onda se ona koriguje. Ako je uzrok celijakija, sprovodi se odgovarajuća dijeta, a ako se radi o nedostatku hormona štitaste žlezde, vrši se njihova nadoknada. Kod dece sa potvrđenim nedostatkom hormona rasta, dece koja su rođena mala za gestaciono doba i pokazuju zaostajanje u rastu, kao i devojčica sa Tarnerovim sindromom - započinje se terapija hormonom rasta.